Močvarni hrast je srednje do visoko listopadno drvo, koje razvija konusnu krošnju. Listovi su naizmenični sa 2 do 4 režnja sa obe strane koji su manje više pod pravim uglom, zašiljeni su i nazubljeni. List je sjajno zelen sa obe strane, a u jesen intenzivno crvenih listova. Brzo raste. Koren je plitak, najčešće horizontalan. Uslovi gajenja: Ovo je vrsta svetla, adaptivna je prema zemljištu. Uspešno rast na umereno suvim, vlažnim i mokrim aluvijalnim zemljištima. Najbolje se razvija na dubokim, plodnim i kiselim zemljištima. Dobro podnosi gradske uslove i niske temperature. Period cvetanja: Cvetovi muški su u resama, a zenski su pojedinačni i neupadljivi. Plod je sedeća orašica koja uleže u tanjirastu kupulu samo osnovom. Veličina ploda je 8 – 15mm u prečniku. Svetlosmeđe je boje i lopast. Počinje da plodonosi sa 20 godina starosti. Plod sazreva u oktobru druge godine, i tada opadaju sa stabla. Upotreba: Kod nas još uvek nije toliko popularan. S obzirom da podnosi gradske uslove, pogodan je za sadnju u urbanim sredinama. Maksimalna visina rasta: 15 – 20m. Maksimalna širina krošnje: 8 – 15m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -29°C. Podeli na:

Plava smrča, kultivar ‘Oldenburg’ je četinarsko drvo koje može da poraste do 10m, u gradskim uslovima i dosta manje. Dekorativno je zbog plavosrebrnih četina i ima pravilnu piramidalnu krošnju sa horizontalno postavljenim granama. Uslovi gajenja: Otpornija na sušne uslove i na gradska zagađenja od ostalih smrča. Vrlo prilagodnjiva vrsta, može se saditi na skoro svim staništima, nije probirljiva ni po pitanju zemljišta. Potrebno je redovno zalivanje, posebno dok je biljka mlada ne dopustiti da se zemljište skroz isuši. Dobro podnosi niske temperature. Period cvetanja: Šišarke su cilindrične, viseće na granama, braon boje kad su zrele. Upotreba: Lepo izgleda kao soliterno stablo, ali i u grupama sa biljkama druge boje. Vrlo dekorativna zbog boje četina tako da će istaći svaki prostor. Maksimalna visina rasta: 8 – 10m. Maksimalna širina krošnje: 5 – 7m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -40°C. Podeli na:

Evropska bukva je visoko listopadno drvo koje je jedno od najrasprostranjenijih šumskih vrsta drveća u Evropi. Na Balkanu je autohtona vrsta. Krošnja bukve je široko zaobljena, kora je tanka, siva i glatka. Listovi su sa lica tamnozeleni i sjajni, a sa naličja su svetliji. Uslovi gajenja: Bukva je vrsta senke do polusenke. Nije izbirljiva po pitanju zemljišta. Dobro podnosi jake vetrove jer se dobro ukorenjuje i razvija jak korenov sistem. Period cvetanja: Cveta istovremeno sa listanjem, a plodonosi u septembru – oktobru. Plod je trouglast i nalaze se po dva ploda u kupuli. Upotreba: Evropska bukva je značajna za formiranje velikih grupa i sastojina, ali i kao soliterno stablo. Dobro podnosi orezivanje pa se od nje mogu formirati guste žive ograde. Postoji dosta ukrasnih kultivara kao što su ‘Fastigiata’ sa uspravnom formom, ‘Laciniata’ sa izduženim rezanim listovima, ‘Pendula’ koja predstavlja žalosnu formu itd. Maksimalna visina rasta: Dostiže visinu 30 – 40m, a prečnik stabla može biti i 2m. Temperaturni minimum: Dobro podnosi niske temperature do -35°C. U ponudi su biljke visine 4m, sa zelenim ili sa bronzanim listovima. Podeli na:

Grab je listopadno drvo srednje visine. Ima konusnu krošnju i često krivudave grane. Kora je glatka i siva, često sa žlebovima. Koren ide u dubinu do 1.4m, širi se pretežno horizontalno i najveći procenat žila se nalazi u površinskom delu, što je karakteristično za grab. Listovi su zelene boje, a na jesen postaju žuti i često, kad se osuše, ostaju na granama do sledećeg proleća. Uslovi gajenja: Grab voli sunčana mesta ili polusenku. Nije izbirljiv po pitanju zemljišta, potrebno mu je vlažno ali dobro drenirano. Otporan je na mraz. Toleriše visok nivo podzemnih voda i kratkotrajna plavljena. Podnosi jak vetar i visoke temperature. može pokazati osetljivost na presadnju. Period cvetanja: Cveta pre listanja, cvetovi u u vidu neupadljivih resa. Upotreba: Često se koristi za drvorede i ostale urbane prostore. Ima dobru regenerativnu moć, pa se koristi za žive ograde i formiranje topijarnih formi. Maksimalna visina rasta: 10 – 20m, u početku je sporog rasta. Maksimalna širina krošnje: 5 – 10m. Temperaturni minimum: Dobro podnosi niske temperature do 28°C. Podeli na:

U ponudi su kalemljene biljke do 2,5m Podeli na:

Arizonski čempres je četinarsko drvo uskog piramidalnog habitusa sa granama koje prekrivaju stablo od tla do vrha. Ima gustu krošnju, a četine su plavozelene, plavo srebrnaste. Uslovi gajenja: Najbolje mesto za sadnju je sa puno sunca ili polusenka. U prvim godinama može biti osetljiv na vetrove. Otporan je na gadske uslove i na sušu. Odlično podnosi niske temperature. Period cvetanja: Šišarke su okruglaste, braon boje. Upotreba: Vrlo je dekorativan zbog boje četina i dosta se koristi u pejzažnoj arhtekturi. Formiraju se razne topijarne forme od ovog čempresa, spirala, pom pom, lopta na stablu i sl. Pogodan za manja dvorišta i sadnju u saksije. Maksimalna visina rasta: 12 – 15m. Maksimalna širina krošnje: 4 – 5m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -23°C. U ponudi je biljka u formi spirale.

Rana lipa ili Krupnolisna lipa, je listopadno drvo koje može dostići visinu do 40m. Razvija veoma široku krošnju i jako stablo. Dugovečna je vrsta, duže živi nego Kasna lipa. Poznata su stabla Rane lipe u Francujskoj koja su stara 1000 godina. Ima snažan korenov sistem. Listovi zašiljeni, u osnovi srcasti, asimetrični. Uslovi gajenja: Lipa je vrsta senke i voli zasenu, ali je prilagodljiva pa će uspevati i na suncu i polusenci. Nije zahtevna po pitanju zemljišta. Dobro podnosi urbane uslove i mraz. Period cvetanja: Cvetovi skupljeni u štitaste cvasti. Cvet u junu, cvetovi mirisni, sitni i krem žute boje. Medonosna je vrsta. Plod je okruglasta orašica sa izraženim rebrima. Upotreba: Koristi se najčešće za drvorede ili kao soliterno stablo na većim površinama i travnjacima. Maksimalna visina rasta: 30 – 35m (40m). Maksimalna širina krošnje: 9 – 15m (20m). Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -35°C. Podeli na:

Phoenix javor je kompaktan žbun ili manje drvo visine do 5m. Širina krošnje dostiže oko 2.5 m. Najviše mu odgovaraju polusenovita mesta, umereno zalivanje i dobro drenirano, blago kiselo zemljište. Listovi su prvo u roze nijansama sa žuto-zelenom nervaturom, postepeno prelaze u žutu a potom u zelenu boju. Na jesen dobijaju naradžasto-crvenu i žutu boju. Preporučuje se malčiranje zemljišta.

Sibirski brest predstavlja listopadno drvo visine 10 – 20m. List je tamno zelen, u osnovi asimetričan, a vrh je zašiljen. Ivice su nazubljene. U jesen prelaze u žutu boju. Uslovi gajenja: Vrsta koja voli dosta sunca, dobro podnosi presađivanje, orezivanje i gradske uslove. Nije zahtevan što se tiče zemljišta. Dobro podnosi suše. Period cvetanja: Cvetovi su skupljni u cvasti u vidu pramenova. Cveta u martu, pre listanja. Plod je pljosnata orašica okružena žućkasto belim krilom. Plodonosi u maju, plod opada odmah nakon sazrevanja. Upotreba: Često se koristi za žive ograde, jer dobro podnosi orezivanje, brzo se regeneriše i brzo raste. Može se saditi i samostalno ili u grupama. U kini i japanu se često koristi kao vrsta za bonsai. Maksimalna visina rasta: 10 – 20m. Maksimalna širina krošnje: 6 – 12m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -34°C. ‘Rebona’ – Hibrid bresta koji brzo raste, nije mnogo zahtevna vrsta. Ima uspravno piramidalnu krošnju i sitne listove. Podeli na:

Grab je listopadno drvo srednje visine. Ima konusnu krošnju i često krivudave grane. Kora je glatka i siva, često sa žlebovima. Koren ide u dubinu do 1.4m, širi se pretežno horizontalno i najveći procenat žila se nalazi u površinskom delu, što je karakteristično za grab. Listovi su zelene boje, a na jesen postaju žuti i često, kad se osuše, ostaju na granama do sledećeg proleća. Uslovi gajenja: Grab voli sunčana mesta ili polusenku. Nije izbirljiv po pitanju zemljišta, potrebno mu je vlažno ali dobro drenirano. Otporan je na mraz. Toleriše visok nivo podzemnih voda i kratkotrajna plavljena. Podnosi jak vetar i visoke temperature. može pokazati osetljivost na presadnju. Period cvetanja: Cveta pre listanja, cvetovi u u vidu neupadljivih resa. Upotreba: Često se koristi za drvorede i ostale urbane prostore. Ima dobru regenerativnu moć, pa se koristi za žive ograde i formiranje topijarnih formi. Maksimalna visina rasta: 10 – 20m, u početku je sporog rasta. Maksimalna širina krošnje: 5 – 10m. Temperaturni minimum: Dobro podnosi niske temperature do 28°C. Podeli na:

Trešnja ‘Sweetheart’ je listopadno drvo visine oko 5m. Listovi su zeleni, a pred opadanje dobijaju crvenu boju. Uslovi gajenja: Preferira plodna, vlažna i lagana zemljišta, sa blago kiselom reakcijom. Dobro podnosi zimu i niske temperature, s tim da cvetni pupoljci mogu da stradaju od prolećnih mrazeva. Period cvetanja: Cvetanje je na proleće, zajedno sa listanjem. Cvetovi su beli, skupljeni u cvasti. Oprašivanje vrše pčele. Plod je jestiva, tamno crvena koštunica. Sazreva od juna do avgusta. Plodovi su sitniji i malobrojniji nego kod pitomih sorti. Upotreba: U pejzažnoj arhitekturi se koristi kao ukrasno drvo koje prelepo izgleda u periodu cvetanja, kao i na jesen zbog kolorita listova. Može se saditi soliterno ili u grupama. Maksimalna visina rasta: 4 – 5m. Maksimalna širina krošnje: 3 – 4m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -34°C. Podeli na:

Ovo je listopadno manje drvo visine od 4 do 6 m. Idealna vrsta za mala dvorišta. Voli osunčana mesta i plodno, dobro drenirano zemljište. Cvetni pupoljci su roze i u kasno proleće se otvaraju u krupne bele cvetove. Cvetovi su mirisni. Plodovi sazrevaju na jesen. Veličine su oko 2.5 cm i imaju narandžasto-crvenu boju. Zadržavaju se i tokom zime. Listovi su zeleni, a na jesen dobijaju narandžaste i žute nijanse.

Vrsta kestena koji je nastao spontanim ukrštanjem A. flavia i A. pavia. Predstavlja listopadno drvo sjajnih zelenih listova koji dobro podnose gradske letnje žege, uz redovno zalivanje. Na jesen listovi postaju kestenasto crveni. Uslovi gajenja: Voli sunčana mesta do blage polusenke. Zemljište treba da bude duboko, vlažno ali dobro drenirano. Za razliku od drugih vrsta kestena, ovaj bolje podnosi sušne uslove i visoke temperature, pa listovi ređe dobijaju ožegotine od sunca. Period cvetanja: Cveta u maju žuto crvenim cvetovima koji se formiraju u cvastima postavljenim na kraju grana. Privlačni su za insekte. Plodonosi na jesen. Upotreba: Može se saditi u dvorištima, u parkovima i drvoredima, samostalno ili u grupama. Pogodan je za gradske uslove. Maksimalna visina rasta: 7 – 10m, i isto toliko može da poraste u širinu. Temperaturni minimum: Veoma je otporan na niske temperature, podnosi do -35°C. Podeli na:

Uslovi gajenja: Lako se uzgaja u prosečnoj, srednjoj vlazi, dobro dreniranom zemljištu pod punim suncem do delimične hladovine. Tolerantan je na širok spektar tla. Tolerantan na sušu. Tolerantna so. Tolerantan je na gradske zagađivače. Preferira hladnu letnju klimu. Poreklo: Poreklom je iz severozapadne / centralne Evrope i zapadne Azije. Habitus: To je zaobljeno, široko listopadno drvo koje naraste u visini od 12 do 18m. Listovi: Glatki, grubo nazubljeni, istaknute nervature, petokraki, tamnozeleni. Porastu do 15cm u prečniku. Cvetovi i plodovi: Žutozeleni cvetovi se pojavljuju u proleće nakon što se pojavi lišće. Cveće prate parovi krilatih orašica (do 5cm dugački) sa krilima koja obično formiraju ugao od 60 stepeni. Seme sazreva u ranu jesen. Kora: Kora na zrelim deblima puca, otkrivajući unutrašnju narandžastu koru. Pejzažna primena: Ovo možda nije najbolji izbor za pejzaž, jer nije naročito dekorativno drvo i ima slabu boju u jesen. Može se koristiti kao drvo senke. Tolerantan je na so i aerozagađenja pa ima primenu u gradskim sredinama. Podeli na:

Sibirski brest predstavlja listopadno drvo visine 10 – 20m. List je tamno zelen, u osnovi asimetričan, a vrh je zašiljen. Ivice su nazubljene. U jesen prelaze u žutu boju. Uslovi gajenja: Vrsta koja voli dosta sunca, dobro podnosi presađivanje, orezivanje i gradske uslove. Nije zahtevan što se tiče zemljišta. Dobro podnosi suše. Period cvetanja: Cvetovi su skupljni u cvasti u vidu pramenova. Cveta u martu, pre listanja. Plod je pljosnata orašica okružena žućkasto belim krilom. Plodonosi u maju, plod opada odmah nakon sazrevanja. Upotreba: Često se koristi za žive ograde, jer dobro podnosi orezivanje, brzo se regeneriše i brzo raste. Može se saditi i samostalno ili u grupama. U kini i japanu se često koristi kao vrsta za bonsai. Maksimalna visina rasta: 10 – 20m. Maksimalna širina krošnje: 6 – 12m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -34°C. Podeli na:

Vajmutov bor ili borovac, kako se još naziva kod nas, u prirodi može da poraste u visinu do 35m. Krošnja je u mladosti piramidalna, dok je kasnije proširena i nepravilna. Četine rastu po 5 u rukavcu, plavo zelene boje. Uslovi gajenja: Najviše mu odgovaraju vlažna peskovita, dobro propusna i kisela zemljišta. Vrsta je polusenke, tako da podnosi delimičnu zasenu. Otporan je na niske temperature. Period cvetanja: Maj – jun. Šišarke su viseće na drškama, rastu pojedinačno ili do tri zajedno. Duge su 8 – 20cm, cilindrične su i najčešće malo povijene, smeđe boje. Sazrevaju u avgustu – septembru druge godine, tada se i otvaraju. Počinje da plodonosi između pete i desete godine. Upotreba: Često se koristi za ozelenjavanje. Dekorativan je po obliku krošnje, boji četina kao i po šišarkama. Može se saditi samostalno ili u grupama. Najbolje dolazi do izražaja kao soliterno stablo. Maksimalna visina rasta: 25 – 35m. Maksimalna širina krošnje: 6 – 12m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -40°C. Podeli na:

Magnolija je zimzeleno, spororastuće drvo. Veoma je atraktivna zbog krupnih, kožastih listova koji su sa lica zeleni i sjajni, a sa naličja su mat braon boje. Takođe je dekorativna i zbog krupnih belih cvetova. Uslovi gajenja: Zbog krtih grana treba joj mesto zaštićeno od jakih vetrova. Voli sunčane i polusenovite položaje i kiselo, vlažno zemljište, ali dobro drenirano. Tokom cele godine sa nje opadaju stari, odnosno osušeni listovi, koji osim što redovno moraju da se uklanjaju ne dozvoljavaju drugom rastinju da opstane ispod ove biljke. Period cvetanja: Biljka cveta od maja do septembra. Cvetovi su veoma krupni, belih latica i mirisni. Pojavljuju se isključivo na magnolijama koje su starije od osam godina. Plodovi predstavljaju šišaričastu izduženu skupinu koju čine brojni pojedinačni plodići. Jarko crvene semenke su smeštene u šišaričastim plodovima i sazrevaju od kraja septembra do kraja novembra. Upotreba: Najčeše se viđa po parkovima, s tim da se sve više sadi i u dvorišta. Za razvoj joj je potrebno dosta prostora pa je treba saditi na odstojanju od drugih biljaka. Maksimalna visina rasta: Raste u visinu do 10m. Maksimalna širina krošnje: Može se raširiti 4 – 5m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -18°C. U ponudi je biljka u formi drveta. Podeli na:

Sibirski brest predstavlja listopadno drvo visine 10 – 20m. List je tamno zelen, u osnovi asimetričan, a vrh je zašiljen. Ivice su nazubljene. U jesen prelaze u žutu boju. Uslovi gajenja: Vrsta koja voli dosta sunca, dobro podnosi presađivanje, orezivanje i gradske uslove. Nije zahtevan što se tiče zemljišta. Dobro podnosi suše. Period cvetanja: Cvetovi su skupljni u cvasti u vidu pramenova. Cveta u martu, pre listanja. Plod je pljosnata orašica okružena žućkasto belim krilom. Plodonosi u maju, plod opada odmah nakon sazrevanja. Upotreba: Često se koristi za žive ograde, jer dobro podnosi orezivanje, brzo se regeneriše i brzo raste. Može se saditi i samostalno ili u grupama. U kini i japanu se često koristi kao vrsta za bonsai. Maksimalna visina rasta: 10 – 20m. Maksimalna širina krošnje: 6 – 12m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -34°C. ‘Rebona’ – Hibrid bresta koji brzo raste, nije mnogo zahtevna vrsta. Ima uspravno piramidalnu krošnju i sitne listove. Podeli na:

Srebrnolisna lipa, predstavlja listopadno drvo visine do 30m. Krošnja široko piramidalna ili jajasta, gusta. Listovi zašiljenog vrha, srcasti u osnovi i asimetrični. Lice zeleno, a naličje lista srebrnasto po čemu je vrsta i dobila ime. U jesen su listovi žuti. Uslovi gajenja: Lipa je vrsta senke i voli zasenu, ali je prilagodljiva pa će uspevati i na suncu i polusenci. Nije zahtevna po pitanju zemljišta. Dobro podnosi urbane uslove i mraz. Period cvetanja: Cveta u junu – julu, sitnim mirisnim cvetovima skupljenim u štitaste cvasti. Medonosna je vrsta i privlači pčele. Plod je okruglasta orašica sa rebrima. Dozreva u oktobru i ostaje na granama preko zime. Upotreba: Najčešće za drvorede i kao soliterno stablo. Prelepo izgleda kad duva vetar pa srebrnasto zeleni listovi trepere. Ima jak korenov sistem pa treba voditi računa prilikom sadnje da se ne oštete zidovi, temeljei i sl. Maksimalna visina rasta: 25 – 30m. Maksimalna širina krošnje: 10 – 20m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -35°C. Podeli na:

Sibirski brest predstavlja listopadno drvo visine 10 – 20m. List je tamno zelen, u osnovi asimetričan, a vrh je zašiljen. Ivice su nazubljene. U jesen prelaze u žutu boju. Uslovi gajenja: Vrsta koja voli dosta sunca, dobro podnosi presađivanje, orezivanje i gradske uslove. Nije zahtevan što se tiče zemljišta. Dobro podnosi suše. Period cvetanja: Cvetovi su skupljni u cvasti u vidu pramenova. Cveta u martu, pre listanja. Plod je pljosnata orašica okružena žućkasto belim krilom. Plodonosi u maju, plod opada odmah nakon sazrevanja. Upotreba: Često se koristi za žive ograde, jer dobro podnosi orezivanje, brzo se regeneriše i brzo raste. Može se saditi i samostalno ili u grupama. U kini i japanu se često koristi kao vrsta za bonsai. Maksimalna visina rasta: 10 – 20m. Maksimalna širina krošnje: 6 – 12m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -34°C. ‘Rebella’ – Malo spororastuće drvo sa sitnim listovima koji u jesen mogu biti narandžasti, crvenkasti ili žuti. Podeli na:

Ovo je kompaktan nizak žbun ili malo drvo visine 1.5 do 1.8 m. Pogodna vrsta i za gajenje u saksijam i u manjim dvorištima. Boja listova je jarko crvena u proleće, zatim prelazi u purpurno crvenu tokom leta. Najbolje uspeva u polusenci, u dobro dreniranom zemljištu uz redovno zalivanje. Podeli na:

Ogrozd je listopadni žbun koji raste u visinu do 3m. Često se prodaje kalemljena biljka u formi manjeg drveta. Listovi su zeleni, a grane su trnovite. Uslovi gajenja: Ogrozd je otporan na niske temperature, s tim da može doći do oštećenja prilikom prolećnih mrazeva. Leti, usled visokih temperatura, može doći do pojave ožegotina na listovima, s toga mu najviše odgovaraju zasenjena mesta. Ogrozd voli provetrena mesta, zaklonjena od jakih vetrova. Najbolje uspeva na ilovasto-peskovitom zemljištu, umereno vlažnom i dobro dreniranom. Period cvetanja: Cveta u proleće, plod sazreva od jula do avgusta. Plod je veličine klikera i može biti od žuto-zelene do crvene i crne boje, zavisno od sorte. Ukus ploda je slatko-kiselkast. Upotreba: Pogodan je za sadnju u manjim dvorištima, kao i za gajenje na terasama u saksijama. Uglavno se sadi zbog plodova. Maksimalna visina rasta: 1 – 3m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -28°C. ‘Rosko’ – Kultivar sa plodovima crvene boje. U ponudi je kalemljena biljka do 1,5m visine Podeli na:

Arizonski čempres je četinarsko drvo uskog piramidalnog habitusa sa granama koje prekrivaju stablo od tla do vrha. Ima gustu krošnju, a četine su plavozelene, plavo srebrnaste. Uslovi gajenja: Najbolje mesto za sadnju je sa puno sunca ili polusenka. U prvim godinama može biti osetljiv na vetrove. Otporan je na gadske uslove i na sušu. Odlično podnosi niske temperature. Period cvetanja: Šišarke su okruglaste, braon boje. Upotreba: Vrlo je dekorativan zbog boje četina i dosta se koristi u pejzažnoj arhtekturi. Formiraju se razne topijarne forme od ovog čempresa, spirala, pom pom, lopta na stablu i sl. Pogodan za manja dvorišta i sadnju u saksije. Maksimalna visina rasta: 12 – 15m. Maksimalna širina krošnje: 4 – 5m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -23°C. U ponudi je biljka u pom pom formi. Podeli na:

Atlaski kedar pripada grupi visokog četinarskog drveća. Može da poraste u visinu do 40m sa obimom stabla do 2m, s tim da je to u gradskim uslovima dosta manje. Krošnja široko piramidalna, grane rastu koso prema gore, a vrh je često povijen. Četine su duge oko 2.5cm, srebrnozelene ili plavičastozelene boje. Uslovi gajenja: Voli sunčane položaje. Smatra se da je atlaski kedar najotporniji od svih kedrova, podnosi razne ekstreme, odlično raste u gradskim uslovima. Brzo raste i podnosi sušu i letnje vreline bolje od većine četinara. Period cvetanja: Muški cvetovi su u uspravnim resama na vrhu kratkorasta, a ženski cvetovi su kraći i zdepastiji. Cveta u septembru – oktobru. Šišarice sazrevaju u zimu druge godined, prvo budu zelene a posle bran boje. Nakon sazrevanja se otvaraju i raspadaju. Upotreba: Najbolje izgleda kada se sadi samostalno, posebno ‘Pendula’ forme. Lepo izgleda i u grupama. U kombinaciji sa biljkama drugog kolorita lepo dolazi do izražaja. Maksimalna visina rasta: 20 – 30m (40m). Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -23°C. Podeli na: